Utvrđivanje očinstva nakon smrti oca — da li je moguće i kako?

Pitanje očinstva ne prestaje da bude pravno relevantno ni onda kada je pretpostavljeni otac preminuo. Smrt pretpostavljenog oca nije prepreka da se njegovo očinstvo utvrdi u sudskom postupku.

Kada se ovo pitanje najčešće javlja?

U praksi se ovo pitanje najčešće postavlja u nekoliko situacija:

• dete je rođeno van braka a biološki otac za života nije dao izjavu o priznanju očinstva pred matičarem, organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom, niti je očinstvo priznao u svom testamentu
• dete je začeto u vanbračnoj zajednici ili emotivnoj vezi a otac je preminuo u toku trudnoće majke, odnosno nije bio živ u vreme rođenja deteta
• sumnja u očinstvo deteta rođenog u braku ili u roku od 300 dana od prestanka braka smrću a majka nije sklopila novi brak, kada zakon predviđa pretpostavku da je otac muž majke ali se ta pretpostavka naknadno dovodi u pitanje — tužbom radi osporavanja očinstva oca upisanog u matične knjige uz istovremeno utvrđivanje očinstva biološkog oca

Ko može da pokrene postupak i u kom roku?

Tužbu za utvrđivanje očinstva nakon smrti oca mogu da pokrenu dete i majka.

Dete može podneti tužbu bez obzira na rok, odnosno njegovo pravo ne zastareva.

Majka može podneti tužbu u roku od godinu dana od dana saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Protiv koga se podnosi tužba ako je otac preminuo?

S obzirom na to da je pretpostavljeni otac preminuo, on ne može biti stranka u postupku, pa se tužba podnosi protiv njegovih naslednika.

Ukoliko muškarac čije se očinstvo utvrđuje nakon njegove smrti nema drugih naslednika tužba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika.

Zakon propisuje striktne uslove ko sve mora biti stranka u postupku, pa se mora voditi računa da se sva lica obuhvate predmetnom tužbom. U suprotnom može doći do odbacivanja tužbe, odnosno, u određenim slučajevima, smatraće se da je tužba povučena.

Kako izgleda sam postupak?

U ovom postupku, zbog osetljivosti pitanja koja se utvrđuju, javnost je isključena. Za razliku od klasičnog parničnog postupka, u ovom postupku važi tzv. „istražno načelo". To znači da sud može da utvrđuje činjenice i kada one nisu među strankama sporne a može samostalno da istražuje činjenice koje nijedna stranka nije iznela. Dakle, sud se u ovom postupku ne oslanja samo na dokaze koje su predložile stranke u postupku.

Kako se dokazuje očinstvo nakon smrti oca?

S obzirom na to da otac u vreme vođenja ovog postupka nije živ te nije moguće njegovo testiranje, očinstvo se može dokazivati na više načina:

• izjavama svedoka
• dokumentacijom (npr. đačka knjižica, zdravstveni karton u kom je navedeno ime oca)
• podacima o odnosu majke i muškarca za kog se tvrdi da je otac
• DNK analizom bliskih srodnika
• ekshumacijom posmrtnih ostataka
• fotografijama i pismima
• na druge relevantne načine

Važno je naglasiti da ovo nisu obavezni dokazi u svakom postupku već se potreba za izvođenjem konkretnih dokaza posebno ceni u svakom pojedinačnom slučaju.

Iako u ovakvim postupcima nije dozvoljeno tuženima da priznaju tužbeni zahtev niti da stranke zaključe sudsko poravnanje, činjenica da tuženi ne spore tužbu i navode tužbe može u praksi ponekad da doprinese da se brže i efikasnije okončaju ovakvi postupci.

Koje su najvažnije posledice utvrđivanja očinstva?

Utvrđivanje očinstva nakon smrti oca proizvodi ozbiljne pravne posledice od kojih su najvažnije:

• naslednopravne posledice — dete čije je očinstvo naknadno utvrđeno stiče pravo na nasleđe iza svog oca. U tom smislu, ukoliko je ostavinski postupak iza oca pravnosnažno okončan, ostavinski sud će dete uputiti da svoje pravo na nasleđe ostvari u parničnom postupku. Ukoliko ostavinski postupak nije okončan, dete u tom postupku ima položaj zakonskog naslednika prvog naslednog reda u skladu sa Zakonom o nasleđivanju
• upis oca u matične knjige