Alimentacija — šta ako drugi roditelj ne plaća ili je nedostupan?

Šta je alimentacija?

Alimentacija ili pravo na izdržavanje predstavlja zakonsko pravo jednog lica i dužnost drugog lica da obezbeđuje sredstva potrebna za podmirenje životnih potreba. Izraz „alimentacija" u svakodnevnom govoru se pre svega odnosi na izdržavanje dece. Obavezu da izdržavaju decu imaju njihovi roditelji a u posebnim slučajevima i drugi bliži srodnici. Iako u najvećem broju slučajeva iznos koji snosi svako od roditelja nije određen sudskom odlukom ponekad je neophodno da sud u sudskom postupku utvrdi visinu doprinosa za izdržavanje deteta. To se najčešće dešava kod razvoda braka, prestanka vanbračne zajednice ili emotivne veze.

Kada drugi roditelj izbegava izdržavanje

Nažalost, česte situacije u praksi su da jedan od roditelja ne doprinosi izdržavanju svog deteta ili doprinosi delimično. Vrlo često su to situacije kada roditelj ne održava lične odnose sa detetom ili ih održava sporadično. Neretko se roditelj preseli u inostranstvo, promeni adresu prebivališta i prekine svaki kontakt ili izbegava prijem sudskih pismena a sve u cilju izbegavanja ove obaveze.

S obzirom da su ovakve situacije nažalost česte u praksi bitno mi je da naglasim da to što se drugi roditelj nalazi u inostranstvu, nema prebivalište ili boravište ili je ono nepoznato, nema dovoljno novčanih sredstava ni u kom slučaju ne obustavlja njegovu zakonsku obavezu da izdržava svoje dete. Dete ima svoje potrebe (ishrana, školovanje, odevanje i slično) koje moraju biti zadovoljene svakodnevno i ne mogu da „čekaju" drugog roditelja. S obzirom na to, zakon je predvideo nekoliko mehanizama za zaštitu ovog dečjeg prava.

Parnični postupak za izdržavanje

Ukoliko ne postoji sudska presuda o visini doprinosa za izdržavanje neophodno je pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom.

Ukoliko drugi roditelj izbegava prijem sudskih pismena, ima nepoznato prebivalište ili boravište, odselio se u inostranstvo a sudski pozivi mu ne mogu biti uručeni, bitno je istaći da u svim navedenim situacijama Sud ima na raspolaganju mehanizme za nastavak i okončanje sudskog procesa kao što su, na primer, isticanje pismena na oglasnu tablu suda ili postavljanje privremenog zastupnika.

Ko može biti privremeni zastupnik i u kojim slučajevima se postavlja?

Privremeni zastupnik je advokat koji je upisan na listu privremenih zastupnika koju vodi nadležna advokatska komora. Sud postavlja privremenog zastupnika, po redosledu sa liste privremenih zastupnika koju sudu dostavlja advokatska komora kada:

• je boravište ili prebivalište tuženog nepoznato a nema punomoćnika
• se tuženi nalazi u inostranstvu a sudsko pismeno mu se nije moglo uručiti
• i u drugim slučajevima propisanim zakonom

Postavljeni advokat ima prava i dužnosti zakonskog zastupnika tuženog. To znači da može u ime tuženog da ističe činjenice i dokaze i da preuzima sve pravne radnje koje bi mogao da preduzme i sam tuženi. Postavljanjem privremenog zastupnika tuženom omogućava se nesmetano vođenje parničnog postupka uz istovremenu zaštitu njegovih prava.

Jedan takav slučaj imala je i naša advokatska kancelarija. Odluka u tom predmetu dostupna je na sajtu Vrhovnog suda.

Prinudno izvršenje

Ukoliko nakon donošenja presude roditelj ne doprinosi izdržavanju ili doprinosi delimično može se pokrenuti postupak prinudnog izvršenja koji sprovodi javni izvršitelj. I u ovom postupku može se postaviti privremeni zastupnik izvršnom dužniku pod istim uslovima kao i u parničnom postupku. Dakle, čak i ako je roditelj na nepoznatom mestu prebivališta i boravišta moguće je sprovesti postupak prinudnog izvršenja i namiriti se na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, plenidbom i prenosom zarade ili drugim stalnim novčanim primanjima pa čak i plenidbom i prodajom pokretne i/ili nepokretne imovine. Ono što je bitno istaći jeste da potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja imaju zakonom propisan prioritet u namirenju u odnosu na druga potraživanja.

Alimentacioni fond

Ukoliko se izvršni postupak pokrenut radi ostvarivanja prava na dečje izdržavanje ne sprovede u celini ili delimično duže od dva meseca od kada izvršni dužnik primi rešenje o izvršenju postoji mogućnost da se privremeno izdržavanje obezbedi iz Alimentacionog fonda koji se finansira iz državnog budžeta i donacija.

Ovde je bitno naglasiti nekoliko ključnih stvari o ovom pravu:

• radi se o privremenom izdržavanju — isplaćuje se isključivo za ubuduće, u mesečnom iznosu koji ne može biti veći od minimalne sume izdržavanja utvrđene u skladu sa porodičnim zakonom
• „za ubuduće" znači da nije moguće namiriti već dospelo potraživanje već samo ono koje dospeva ubuduće
• Alimentacioni fond ne preuzima obavezu plaćanja alimentacije bez ograničenja — isplaćuje mesečni iznos utvrđen izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem ali ako je taj iznos veći od minimalne sume izdržavanja utvrđene u skladu sa Porodičnim zakonom, Alimentacioni fond će isplaćivati minimalnu sumu izdržavanja
• isplata traje do početka namirenja iz imovine dužnika — Javni izvršitelj je dužan da svakog meseca proverava da li je izvršni dužnik stekao imovinu podobnu za izvršenje, a kada započne namirenje iz njegove imovine o tome obaveštava Alimentacioni fond radi prekida isplate

Krivična odgovornost

Naposletku, bitno mi je da naglasim da nedavanje izdržavanja predstavlja krivično delo i za isto je predviđeno izricanje novčane kazne ili kazne zatvora do dve godine a u slučaju nastupanja težih posledica za izdržavano lice može se izreći kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Za postojanje ovog krivičnog dela potrebno je da je obaveza izdržavanja prethodno utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom.

Iako je namera zakonodavca bila da izricanjem krivične osude izrazi društvenu osudu društveno neprihvatljivog ponašanja, u praksi se podnošenje krivične prijave i vođenje krivičnog postupka protiv roditelja često pokažu kao efikasan način da se roditelj podstakne da počne da ispunjava svoju zakonsku obavezu izdržavanja deteta. Često se dešava da sud učiniocu ovog dela izrekne uslovnu osudu s obavezom da plati dospele obaveze i daje izdržavanje pod pretnjom opozivanja uslovne osude. Ovo znači da ukoliko učinilac prekrši ovu obavezu sud može da opozove uslovnu osudu i izrekne kaznu zatvora koja je bila utvrđena uslovnom osudom.